FROJD- Snovi kao ispunjenje želja
Era naučnog tumačenja snova započinje sa Frojdom. Upravo smo kroz Frojdovu teoriju prvi put shvatili da sanjamo sa razlogom. Taj razlog je nesvesno bavljenje problemima sa kojima svesni deo ličnosti nije u stanju da se suoči. Zato su za Frojda snovi bili “kraljevski put u nesvesno“. Frojdova teorija snova zasniva se na individualnom sloju nesvesnog, koji se sastoji od potisnutih i zaboravljenih sadržaja.
Snovi predstavljaju ispunjenje potisnutih želja. Kao u snu jednoga mladića koji je sanjao da mu je ujak, koji je davno umro, ostavio na tavanu svoje kuće sliku vrednu milion dolara.
Pošto ujakova kuća u realnosti nije postojala, bila je odavno srušena, analitičar traži da snevač asocira na figuru ujaka. “Ujak me je uvek hrabrio da slikam, ali ja nikada nisam mislio da sam dovoljno dobar.“ Roditelji su se, dodao je, uvek podsmevali njegovim naporima da uradi bilo šta kreativno. I daje nema poverenja u svoje sposobnosti. Moćna poruka sna ipak ga je ubedila da uzme četkicu u ruke. Možda nikada neće zaraditi milion dolara, ali posle nekog vremena je izjavio da se “oseća kao milion dolara”!
Snevač je doživeo podsmeh i omalovažavanje svoje kreativnosti, što je učinilo da želja bude potisnuta i u neku ruku zabranjena. Ovo su snovi koji nas teraju da shvatimo da smo u biti mnogo talentovaniji i bolji nego što mislimo. Takvi snovi kao da govore: ”Pogledaj, nisi ti neadekvatan, ružan, neuspešan…sa malo napora mogao bi biti mnogo više nego sada. Hajde, kreći!”
Frojd je smatrao da su svi snovi ispunjenje želja, pa čak i košmarni snovi, jer jedan deo nas ima nedozvoljenu želju, a drugi deo, super-ego se tome protivi i želi da nas kazni košmarnim snom.
Postoje želje koje čovek ne bi želeo da prizna ni samom sebi. Takve nedozvoljene želje potiskuju se u nesvesno. Potisnuta želja iz nesvesnog dela ličnosti pokreće san i stvara latentnu priču sna koja se, kroz proces “rada sna” pretvara u manifestnu priču sna, priču koje se sećamo po buđenju.
Ova priča koje se sećamo po buđenju je apsurdna i nejasna, kako bi se od svesnog dela ličnosti prikrile nedozvoljene želje. Kroz proces tumačenja otkriva se latentni sadržaj sna, koji uvek ima poruku i smisao.
Frojdova metoda tumačenja sna sastoji se u tome da se san rastavi na sastavne elemente i snevač se poziva da asocira na svaki element sna. Dajući asocijacije na svaki element sna, snevač iznosi svoj nesvesni materijal i tako otvara put ka otkrivanju pravog značenja sna.
Frojdu pripada „besmrtna zasluga“ jer je stvorio bazu za naučno proučavanje snova, mada je daljim razvojem dubinske psihologije moralo doći do korekcija i obogaćivanja prakse tumačenja snova.
JUNG – kolektivno nevesno:
Frojdova metoda slobodnih asocijacija nije davala rezultate kod tumačenja nekih snova. U tim snovima pojavljuju se arhetipski simboli, na koje snevači nemaju ličnih asocijacija. Ovi snovi imaju poreklo u kolektivnom nesvesnom i tumače se metodom amplifikacije, to jest traženjem paralela između simbola sna i mitova, bajki, legendi u kojima se pojavljuje isti simbol.
Jung je, radeći sa psihotičnim pacijentima, otkrio da njihove naizgled bizarne vizije i halucinacije imaju duboko simbolično značenje i sadrže materijal sa kojim se pacijenti nisu mogli sresti u svom ličnom životu. Međutim, ove vizije i halucinacije imale su paralelu u mitovima i ritualima iz daleke prošlosti i iz drevnih kultura.
Jung je razumeo da su ovi pacijenti, usled slabosti ega bivali preplavljeni dubljim slojevima psihe koji su kolektivni – zajednički svim ljudima i prisutni u svim vremenima.
Kod psihički integrisanih ljudi, ego je dovoljno jak da održava barijeru prema sloju kolektivnog nesvesnog, tako da se sa ovim sadržajima ne srećemo u budnom stanju. Ali, u snu ego svest gubi svoj primat, i mi se prirodno i bez opasnosti susrećemo sa kolektivnim nesvesnim koje sadrži iskustva i uvide koje je ljudski rod sticao od svoga postanka. Svi znamo koliko je dragocen razgovora sa starim, iskusnim čovekom, a u snu možemo ostvariti komunikaciju sa mudracem starim nekoliko hiljada godina.
Na sledećem primeru jedne Jungove pacijentkinje prikazana je analiza sna najpre na nivou individualnog, a potom i na dubljem nivou kolektivnog nesvesenog:
„Neko mi je predao raskošan, bogato ukrašen, prastari mač, iskopan iz jedne nekropole.“
Lične asocijacije snevačice: slika je podseća na mač njenog oca, koji je on jednom prilikom postavio da blješti na suncu, što je na nju ostavilo snažan utisak. Otac je bio u svakom pogledu aktivan čovek jake volje, avanturista. Zatim asocira na keltski bronzani mač. Snevačica se ponosi svojim keltskim poreklom. Kelti su temperamentni, strasni. Šare na maču imaju tajanstven izgled, podsećaju na rune (prastaro germansko pismo), to su znaci stare mudrosti iz groba ponovo izneti na svetlost dana.
Tumačenje na nivou individualnog nesvesnog:
Pacijentkinja ima izraženi kompleks oca i bogatu erotsku maštu vezanu za oca, kog je rano izgubila. Nikada nije mogla da prihvati muškarca sličnog ocu i stoga je uvek protiv svoje volje birala slabašne, neurotične muškarce. I tokom analize pokazuje žestoki otpor protiv lekara – oca. San je iskopao njenu želju za očevim „oružjem“.
Tumačenje na nivou kolektivnog nesvesnog:
Izgleda da je pacijentkinji neophodno ovakvo oružje. Njen otac je imao oružje. On je bio aktivan, zbog čega je doduše proživeo strašno buran život, ali nije bio neurotičan. Ovo oružje je staro nasledjeno dobro čovečanstva, koje je zakopano ležalo u pacijentkinji, a došlo je na svetlost dana pomoću „iskopavanja“ (analize). Oružje ukazuje na uvid i novostečenu mudrost. Ono je sredstvo napada i odbrane. Očevo oružje bila je strasna, nesavitljiva volja, kojom je on krčio sebi put kroz život. U tom pogledu pacijentkinja je bila sušta suprotnost. Ona se upravo nalazi na putu da shvati da čovek može da sam ide napred svojom voljom, a ne da ga vuku i teraju kao što je do tada živela. Volja zasnovana na životnoj mudrosti i uvidu je staro nasledno dobro čovečanstva, koje leži u njoj, ali do sada je bilo zakopano. Ona je ćerka svog oca, što do sada nije priznavala iz čiste razmaženosti svog detinjasto-plačljivog bića.
Snovi kolektivnog nesvesnog nisu česti snovi. Oni se pojavljuju kada su vremena teška, u prelaznim životnim fazama – na prelasku iz detinjstva u odraslo doba, na prelasku iz prve u drugu polovinu života, pre smrti, kao i u kriznim situacijama, kada naše lično iskustvo nije dovoljno da bi smo doneli životno važnu odluku. Takvi snovi često se sreću i kod dece, koja još uvek nemaju u potpunosti formiran Ego, pa arhetipski sadržaji lakše prodiru u njihove snove.
Kada se osoba nađe na raskrsnici – kada treba doneti odluku od koje zavisi budućnost, ostati ili otići, predati se ili se iz korena promeniti… U ovim vremenima javljaju se snovi koji otkrivaju drugu stranu situacije, onu koju svest nije u stanju da vidi, i nude nov način da se problem sagleda. Snovi tada posebno ukazuju na snage kojih osoba nije svesna. Kolektivno nesvesno pruža snevaču arhetipsku mudrost, znanja iz kolektivnog nesvesnog.
Jung je smatrao da je Frojdova teorija o snovima kao ispunjenju želja isuviše uska i ograničena na mali broj slučajeva. Prema Jungovom mišljenju, zadatak sna sastoji se u tome da očuva naš psihički sklad ponovno uspostavljajući psihičku ravnotežu. Snovi imaju kompenzatornu ulogu. Oni kompenzuju jednostrane i pogrešne stavove svesti. Odnos između svesnog i nesvesnog dela ličnosti je kompenzatoran. Stoga je pri tumačenju snova uvek korisno postaviti pitanje: koji se svesni stav kompenzuje ovim snom?
Tako se osećanje manje vrednosti kompenzuje snom u kome se snevač nalazi na ručku kod kralja ili na prijemu kod predsednika države. Suprotno jedan snevač, koji je bez pokrića imao previsoko mišljenje o sebi, često je sanjao da je portir u ustanovi na čijem se čelu u realnosti nalazio.
Osnovne strukture kolektivnog nesvesnog su arhetipovi. U njima je sadržano iskustvo koje je ljudski rod sticao hiljadama godina, u tipičnim životnim situacijama koje se u svakoj generaciji ponavljaju. Arhetipski simboli nose numinoznost, opčinjavaju i pokreću nas na akciju. Tako san o zmiji koja na ulazu u pećinu čuva blago, simbolično predstavlja iskušavanje junaka – jednu tipičnu ljudsku situaciju.
Nije dovoljno sаmo prepoznаti аrhetip i znаčenje koje imа u mitu – potrebno je razumeti zаšto je u vаšem snu i štа to znаči zа vаš vlаstiti život.
Naredni, u celosti arhetipski san, sanjao je 22-godišnji mladić u vreme izbijanja teške depresije. Jung kaže da i sam dugo nije mogao da ga razume. Tek nakon opsežnog istraživanja mitološke i arheološke građe, dao je svoju maestralnu intepretaciju, koju u celosti možete pročitati u knjizi „Analitička psihologija- Predavanja sa Tavistoka“
“Ispod velike katedrale u Toledu nalazi se cisterna puna vode, koja je podzemnim putem povezana sa rekom koja teče duž ivica grada. Cisterna je mala, tamna soba. U vodi je ogromna zmija, čije oči svetlucaju poput dragulja. Nedaleko odatle se nalazi zlatna kugla, u kojoj je zlatni bodež. Taj bodež je ključ Toleda i njegov vlasnik ima svu moć nad gradom. U snu je prisutan i sedmogodišnji dečak, a snevač zna da je zmija njegov zaštitinik. Dečak stavlja svoje golo stopalo u zmijsku čeljust i zmija mu prijateljski licka stopalo. Ne plaši se, jer je lakoverno dete. Od tog vremena, kaže san, zmija je zaboravljena i niko se nije usudio da uđe u njeno leglo.
Sada je snevač sam sa zmijom. Obraća joj se sa poštovanjem, ali bez straha. Zmija mu govori da grad pripada njemu i moli ga da vrati dečaka. Snevač odbija, ali obećava da će sam sići u tamu da bi joj bio prijatelj. Ali, onda se predomišlja i odlučuje da pošalje drugog prijatelja zmiji. Ovaj prijatelj je potomak španskih Mavara, koji će povratiti izvornu hrabrost svoga naroda opasnim silaskom u cisternu. Snevač ga savetuje da ponese mač sa crvenom drškom. Prijatelj nalazi mač i silazi u cisternu, a snevač ga savetuje da njime probode svoj levi dlan. Prijatelj to i čini, ali ne može da ostane pribran u prisustvu zmije. Preplavljen bolom i strahom zove upomoć i tetura se uz stepenice, ostavljajući bodež i napuštajući nadu da će ikada moći da zavlada gradom.”
San ukazuje na mogućnost – silazak u dubine doneće isceljenje. To je put do potpunog bića, do blaga koje je sakriveno na mestu okruženom strahovitom opasnošću. To je mesto praiskonskog nesvesnog, a i mesto isceljenja i spasenja, jer sadrži dragi kamen celovitosti. To je pećina u kojoj živi zmija, ali i neuništivi grad, sveti prostor u kome su svi delovi ličnosti ujednjeni.
LEPOLD SONDI-snovi kao analiza sudbine
Ovaj psihijatar tvorac je „analize sudbine“ (šikzal analize) i otkrio je familijarni sloj nesvesnog. U sloju familijarnog nesvesnog i dalje žive naši pretci u formi latentnih recesivnih gena. Oni nesvesno utiču na životne izbore – izbor ljubavnog, bračnog partnera, prijatelja, profesije. Izbor čini sudbinu, jer nije svejedno kakvog ćemo bračnog prtnera izabrati, ni kojom ćemo se profesijom baviti… Na taj način naši pretci kroz nesvesne izbore upravljaju našom sudbinom.
Postoji snaga koja deluje i uzajamno privlači dve osobe sa istim ili sličnim latentnim recesivnim genima. Ove osobe Sondi naziva genskim srodnicima, za razliku od osoba sa krvnim srodstvom. Iz sloja familijarnog nesvesnog potiču „snovi predaka“.
Nekada, kada se nalazimo pred važnim izborom ili u kriznoj životnoj situaciji, u snu se pojavljuju pretci. Tada analiziramo pretke – da li su to bolesni ili zdravi pretci? Leopold Sondi je pre svega proučavao psihički bolesne ljude i utvrdio da pojava psihički obolelih predaka u snovima ukazuje na mogućnost da će kod snevača uskoro izbiti neuroza ili psihoza.
Dr Ivan Nastović je pošao od činjenice da familijarno nesvesno ne sadrži u sebi samo psihički bolesne, već i psihički zdrave pretke. Njegovo višedecenijsko iskustvo sa snovima članovima grupa za analizu snova, dokazalo je da se figure zdravih predaka redovno pojavljuju u kriznim situacijama, kada je snevaču potrebno ne samo njihovo prisustvo već i njihov savet.
Mladić, veoma talentovan za slikarstvo, koji je svoj talenat nasledio od dede, poznatog slikara, u trenutku kada treba da se odluči šta da studira sanja:
“Nalazim se na dedinom grobu. Prekrasan je, sunčan, prolećni dan. Grob je potpuno zarastao u travu. Pokušavam da ga dovedem u red, i tada u travi nalazim veliko belo jaje. Uzimam ga i budim se ushićen.”
Jaje je izuzetno pozitivan simbol, posebno što ga snevač pronalazi u travi, na zapuštenom grobu svog dede. Ono simbolizuje dedin slikarski talenat, koji snevač nosi u sebi u formi latentnih recesivnih gena, sa mogućnošću da ga razvije i oživi. Odlučio je da upiše likovnu akademiju.
————————–
U zavisnosti iz kog sloja nesvesnog potiče simbol primenićemo odgovarajuću metodu tumačenja – ako potiče iz individualnog nesvesnog primenićemo metodu slobodnih asocijacija, ako potiče iz kolektivnog nesvesnog metodu objektivne amplifikacije, a ukoliko potiče iz familijarnog nesvesnog Sondijevu metodu tumačenja osobina i karaktera predaka, da bi smo ustanovili na koji način oni danas utiču na snevačevo funkcionisanje. Postoje i snovi koji istovremeno potiču iz sva tri sloja nesvesnog i oni se tumače trodimenzionalno.
Dodaj komentar